|
 Nedaleko od Srpca, pored regionalnog puta Srbac - Prnjavor, u selu Sitneši, nalazi se domaćinstvo agronoma Nedeljka Vujića, koji se pored ratarske proizvodnje na veliko bavi i voćarstvom za svoje potrebe.
Na sedam dunuma voćnjaka, u kojem je zasadio nekoliko vrsta šljiva, skoro svake godine sakupi 15 tona šljive, koju isključivo koristi za proizvodnju rakije, koju, kaže, koristi za svoje potrebe u domaćinstvu, vlastitoj ugostiteljskoj radnji i za prijatelje.
Ove jeseni proizvešće 1.200 litara rakije jačine 45 stepeni, ili 18 gradi, po tehnologiji koja obezbjeđuje siguran kvalitet najpoznatijeg domaćeg žestokog pića.
- Pročitao sam puno domaće i strane literature, posebno ruske, te došao do zaključka da je od posebnog značaja prilikom pečenja rakije odstraniti metil i teški alkohol i izbjeći pojavu štetne materije glisantin. Ona se pojavljuje ako se u kom ubacuje šećer, pa rakija zbog glisantina dobije sladunjav ukus, što negativno djeluje na metabolizam, izaziva glavobolju, a često i povraćanje - kaže agronom Vujić i dodaje da u kom nikada ne ubacuje šećer, jer plod šljive, ako dobro sazri, ima dovoljan procenat šećera.
Vujić kaže da se po njegovom receptu od 100 litara koma može dobiti sedam do osam litara rakije, a s ubacivanjem šećera i 12 do 13 litara, čime se postiže ekstra korist, ali na štetu zdravlja ljudi.
Vujić je takođe rekao da je najoptimalnije vrijeme pečenja rakije 25 do 30 dana nakon ubacivanja plodova u kacu.
Objavi na FACEBOOK
Izvor: Fokus
 |
